Klub Visokogoraca Srbije
2009
Izveštaji - 2009
Galerija »Polazak iz Beograda par minuta posle ponoći. Posle 17 sati puta konačno stižemo u mesto Pietramurata i kamp Daino, koji se nalazi 20 km severno od Arka. Dočekuje nas 900 m stene i bazen u kampu. :)
Prvi penjački dan koristimo za upoznavanje penjališta Arko. Odlučili smo se za penjanje u regionu Zebrata (odlicno je, dvadesetak smerova šarenih težina 100-400m, boltovani).
Budi nas kiša i Nemke koji je to jutro došao iz Francuske. Prepodne koristimo za obilazak Arka i kupovinu opreme, a popodne smo otišli u Zebratu na lagano penjanje.
Rano ustajanje, noćni pristup po kamenolomu i ulazimo uveliku stenu. Početak je već nagovestio da to nije standardna Arko smer. Friedrichen miori je tradicionalna smer (900m). Tokom celog penjanja našili smo na svega par klinova, stena je samo u prvom delu bila kompaktna i nudila lepo penjanje, a sve posle toga je bilo čisto preživljavanje. Kretali smo se u dve naveze: Nemke-Nikola, Steva-Peđa. Prve dve trećine smo išli brzo ali su uslovi diktirali da ta brzina znatno padne. Nemketu je zapalo da izvede pun cug po krušljivoj 5-ici mada je po psiho-fizičkoj snazi koju je taj cug zahtevao lako mogao da bude i 8. Nas trojica smo malo peli, malo žimarili, nakon čega je usledio planski bivak.Tokom noći nas je iznenadio reflektor koji je obasjao pola stene, da bi sutradan saznali da se dole digla panika! Vec su se spremali za akciju spašavanja, jer Italijani nisu navikli da neko bivakuje u Arku. Ostatak naše ekipe koja je bila dole objasnila je da je sve u redu, da planski bivakujemo. Ostali su tog dana peli smerove u dolini.
Preostali deo velike stene je bio još gori, usledela su dva teška ali relativno zdrava cuga koji su nas doveli do ogomne previsne rupe (kanjona) koja nas je delila od nastavka stene sa jedne strane i krušljivog teškog grebena sa druge. Tu smo promenili taktiku i od tada penjemo kao jedna četvoročlana naveza –razlog je prost, na taj način samo jedan penje pod visokim rizikom. Posle nekoliko vrlo opasnih cugova i još nekoliko “samo” opasnih uspevamo da se izvučemo iz stene. Nadam se da ovako neobično iskustvo nećemo ponovo da proživljavamo. Za to vreme ostatak ekipe je uživao u dolini - neko u lepim smerovima, neko u pivu , a neko je čak otišao do Lago di Garda na kupanje :).
Ekipa iz velike stene je odmarala u bazenu dok su ostali otišli da se pozdrave sa Zebratom. Popodne smo nastavili preko Bolzana i Cortine ka domu Auronzo ispod Tre Cime, i stigli tek oko ponoći. Oluju i grmljavinu tokom noći proveli smo u kolima i hodniku doma.
Jutro je za nas bilo nebično hladno! U Arku - preko 30 C, a ovde grad tokom noći koji se zadržao do jutra. Upoznavali smo se sa okolinom, šetali oko Cima i “merkali” smerove – nesvakidašnje lep osećaj, šta reći osim – DOLOMITI! Popodne cela ekipa se spremila i svaka naveza je odabrala po neki smer za upoznavanje sa stenom.
Nemke i Nikola: Rano ustajanje, pospani žurimo ka smeru, ruke su hladne iako su još u džepovima. Dočekuje nas već šest naveza u “našem’’ smeru Comici-Dimai, ipak nismo dovoljno poranili... Čekamo skoro ceo sat da bi ušli u smer, a onda je usledilo teško, eksponirano, jedno od najlepših penjanja za mene do sad! Gužva u smeru nas je prisilila na bivak pod vrhom Cime Grande na početku silaza, ali ovaj bivak je bio drugačiji. Nekako je učinio da se osetimo kao da smo deo te stene i tog smera :) , što je samo pojačalo ukupan doživljaj. Tog dana Steva i Peđa su popeli jednu od lepših smeri u Cimi Ovest - Demuth Arete, dok ostali nisu imali toliko sreće pri usponu kroz Dibonu Cante - Cobeta je pogodio kamen u glavu, tako da su Beka i Aleksa pomogli Milančetu da ga spuste (svom srećom je dobro prošao).
Oko 10h Nemke i Nikola silaze iz bivaka, pakujemo se i krećemo nazad. Kratka pauza za klopu posle Cortine, a 4 sata kasnije king-size pizze u “Dvoru” u Ljubljani.
Negde oko 4 ujutru stigli smo u Beograd. Bilo je ovo putovanje koje cemo dugo pamtiti!
Copyright © 2004 Klub visokogoraca Srbije. All rights reserved. Designed by KVS