Mont Blanc – light and slow

Datum izvedene akcije:

01-08. Avgust 2009.

Lokacija noćenja:

Planinarski domovi i kampovi

Učesnici:

Nikola Kljukovnica, Aleksandar Spasic, Sandra Božić

Tip akcije:

Visokogorski uspon

Izvedeni usponi:

1. Castor (4226m, Z padina)
2. Mont Blanc (4807m, uspon 3 Mounts rutom, silaz Gouter rutom)

Prevoz:

Sopstveni automobil

Opis akcije:

Cilj akcije je bio uspon na vrhove preko 4000m malo zanimljivijim putem, upoznavanje masiva i vrhova iz Monte Rosa grupe i Chamonix - Mont Blanc regiona

Posle prošlogodišnjeg uspona na Kilimandžaro moji prijatelji Lazar Obradović i Miroslav Vujnović spomenuše ideju Mt Blanc, koja se nekako poklopila i sa mojim ambicijama. Aleksandar (Sale) Spasić i Sandra Božić su se priključili ideji i zahvaljujući obilju informacija dobijenih od Igora Skendera, krajem maja smo imali okvirni plan puta za 1. avgust. Ideja koja se iskristalisala je da se popnemo Trois Mounts rutom (sa Aiguille du Midi preko Mont Blanc de Tacul, Mont Maudit, Mont Blanc), a da se spustimo standardnom Gouter rutom u Les Houches). Lazar i Miroslav su zbog poslovnih i privatnih obaveza morali da odustanu, te je na put krenulo nas troje (Nikola, Sale, Sandra), a društvo su nam do Slovenije pravili Igor i Nina koji su tog vikenda krenuli u Sloveniju svojim putem.

Subota, 1.8.2009.:

Put preko Hrvatske. Kod Zagreba katastrofalna gužva na putu dok se ne prođe sketanje za Rijeku. Svracamo u Iglu Šport u Ljubljani, ali u proređenoj ponudi zimske opreme Sale i Sandra ne nalaze sve što im je trebalo. Nastavak puta to Italije preko Milana, Torina i doline Aosta i smeštaj u kampu u mestu Valtournenche (oko 1200 m).

Nedelja 2.8.2009.:

Noću pada malo kiše. Ujutro vreme oblačno. Dok prepakujem stvari “za brdo” i čekam da se osuši šator da bih ga spakovao počinje pljusak. Na brzaka ubacujem sve nazad u šator gde završavam pakovanje, a šator potpuno mokar sklapam po pljusku. Vozimo se uzbrdo do mesta Breuil-Cervinia (2000 m), podno Matterhorna. I tamo kiša pada. U turističkom birou nam kažu da je kiša bila najavljena tek popodne, a za sutra oblačno bez kiše, ali im trenutno ne radi Internet, pa nemaju poslednje informacije. Zbog oblačnosti tj. loše vidljivosti nije preporučeno kretanje turistima iznad 2900m što je donja granica oblaka. Zbog toga ne rade ni žičare. Dok doručkujemo zovem dom Teodulo (3317 m). Tamo je vreme relativno mirno, bez padavina i jačeg vetra, te preporučuju da slobodno dođemo pešice ako žičara ne radi. U mestu ništa ne radi od 12:30-15:00 zbog pauze, pa krećemo tek posle 15h. Srećom, vreme se prolepšalo pa su pustili žičaru do 2500m (Plan Maison), a dalje pešice do doma. Trpezarija doma je sa jedne strane potpuno z astakljena i okrenuta ka Matterhornu, ali zbog oblačnosti nismo imali priliku da uživamo u potpunom prizoru

Ponedeljak 3.8.2009.:

Ideja je bila da ovog dana popnemo Breithorn (4164 m) i siđemo u dom Ayas (3400 m). Pošto je dom bio pun, ljubazno osoblje iz Teodula nam je rezervisalo mesto u domu Quintino Sella (3585 m). Put do njega vodi preko vrha Castor (4226 m). Vreme je oblačno, kao što je prognoza i najavila, ali su oblaci na našoj visini i hodamo kroz njih pa je vidljivost jako loša. Preskačemo uspon na Breithorn. Zbog loše vidljivosti više puta odabiramo strmiju i neoptimalnu putanju što nam u procesu aklimatizacije ne prija. Počinje da pada sneg i duva vetar i vidljivost je 20m. Pored toga sto GPS kaže da do doma ima 2-3 km (vazdušnom linijom) sa raskrsnice (oko 3750m) gde se odvajaju putevi za Polux, Castor i dom Ayas ipak krećemo ka domu Ayas za grupom predvođenom vodičima. U toku popodneva je neko ipak otkazao pa smo dobili regularan smeštaj..

Utorak 4.8.2009.:

Zaista lep dan - sunčano, slab vetar, temperatura blago ispod nule i krećemo se sa strane koja je u senci. Krećemo na Castor. Sa mesta gde smo juče odustali vidimo da je pametno što nismo tuda prolazili po nevremenu. Uspon zapadnom stranom ide cik-cak preko snežno-ledene padine. Oko 50m ispod vrha prelazi se zaleđena pukotina i nastavlja penjanje padinom 10-15m (zaleđen sneg oko 45°) do vrlo eksponiranog grebena koji vodi na vrh (4226 m). Svi koji su išli ispred nas nastavili su preko vrha ka domu Quintino Sella. Iza nas, putem kojim smo došli penje se još 15-ak grupica a mimoilaženje na uskoj stazi izgleda vrlo nezgodno. Od jednog lokalnog vodiča saznajemo da možemo da sidjemo do doma Quintino Sella, potom pešice do naselja, a onda autobusom do Cervinie. U odnosu na guranje sa ostalim penjačima zvuči dobro. Time odustajemo od planiranog uspona na Polux, koji je odmah pored Castora. U praksi treba skoro 6 sati pešice, 2 žičare do mesta Stafal koje je dve doline dalje i 3-4 sata vožnje autobusom uz tri p resedanja i mnogo živaca. Na poslednji bus u našoj dolini smo zakasnili tako da poslednju etapu do kola prelazimo taksijem. Definitivno je trebalo da sačekamo ostale da se popnu na Castor i da se vratimo ka kolima putem kojim smo i došli dan ranije. Po planu je tog popodneva trebalo da odemo u Chamonix, ali usled ovih komplikacija ostajemo da spavamo u hotelu Cervini-ji.

Sreda 5.8.2009.:

Pošto smo se naspavali, okupali i najeli, krećemo za Chamonix. Prolazimo kroz impresivan tunel ispod Mont Blanca i u Chamonix na parking kod žičare Aiguille du Midi se parkiramo konačno oko 15h. Jednostavno nema šanse da Sandra i Sale pokupuju opremu koja im treba, da kupimo osiguranje i stignemo na vreme na žičaru. Otkazujemo rezervaciju za dom Cosmiques. Ne možemo da je prebacimo za sutradan pošto su potpuno puni. Šetamo po gradu da se malo upoznamo sa mestom, u prodavnicama se kupuje potrebna oprema i vozimo se do Les Houches da vidimo gde je žičara kojom treba da siđemo u povratku. Neki spavamo u kampu sa predivnim pogledom na snežne vrhove, a neki spavaju u hotelu.

Četvrtak 6.8.2009.:

Pošto u domu Cosmiques nema mesta, planiramo da bivakujemo u objektu žičare na vrhu. Tanka vreća i mala podloška koju posle treba da nosimo sa sobom preko vrha i nizbrdo. Zvrndamo po gradu, proveravamo prognozu, kupujemo osiguranje. Prognoza kaže lepo vreme ceo dan i celu noć za uspon. Pogoršanje tek u petak popodne, ali do tada ćemo već da budemo na sigurnom. Nešto pre 17h krećemo žičarom sa 1000 na 3770m. Kad su se svi razilazili, zaposleni su nas ljubazno izbacili napolje na sneg i zalupili vrata za nama uz objašnjenje da je spavanje u ovom kompleksu strogo zabranjeno. Nikakvo objašnjenje nije pomoglo, čak i dok smo stajali napolju na snegu preko razglasa su na francuskom i engleskom ponavljali kako je spavanje i boravak u ovom kompleksu van radnog vremena strogo zabranjen i kažnjiv. Uskoro se iz doline polako dovlači par penjačkih naveza sa svom opremom koji su planirali da stignu na poslednju žičaru, ali nisu uspeli. Ovako brojno pojačani ulazimo unutra i noćno obezbeđenje nam ipak dozvoljava svima da ostanemo jer nemaju šta drugo sa nama. Dremamo do 23h i spremamo se.

Petak 7.8.2009.:

Krećemo oko 00:15. Noć je savršena – bez oblaka, mesečina, skoro bez daška vetra, temperatura oko -5C. Pogled koji oduzima dah. U mesečini se kupaju svi okolni snegom prekriveni vrhovi i gotovo nam je žao da svetlošću naših lampi kvarimo tu prirodnu harmoniju. Ovo foto aparat jednostavno ne može da zabeleži i da prenese. Silazimo niz oštar greben, preskačemo par manjih pukotina i grabimo pored šatora gde se ljudi tek bude i doma Cosmiques prema SZ padini Mont Blanc de Tacula. Samo je jedna naveza daleko u usponu ispred nas jos otkako smo krenuli. Dok lagano idemo uzbrdo kreću i druge naveze za nama. Tragovi stopala su na sve strane, ali zahvaljujući osmatranju i fotografijama od prethodnog dana, nalazimo pravi put. Usput prolazimo oko pukotina i kroz hodnik od snega čiji su zidovi visoki, u mraku se čini, 15-ak metara. Na sam vrh ne izlazimo jer nas još mnogo hoda čeka. Puštamo neke naveze sa vodičima napred i nastavljamo put ka Mont Maudit. Staza uz Mont Maudit ide cik-cak, ali dosta strmo. I konačno zastoj jer stižemo do strmog dela pod prevojem koji je pravo penjanje. Sastoji se od 40-ak metara leda, nagiba 50-55 stepeni. Posle 25 metara je parče stene od 3 metra i nastavlja se dalje led do vrha grebena. Postoji fiksno uže koje ima vezane čvorove sa petljom na 10-ak metara (nisam baš obratio pažnju na to kojio je čvor, ali recimo vodnikov ili alpski leptir.). Moguće je da penjanje kao da je standardno fiksno uže (sa žimarom, ili Tiblocom), ili da se petljice na fiksnom užetu koriste za međuosiguranja za uže kojim je povezana naveza, pri čemu se penje simultano. Moguće je i bez međuosiguranja tako što se samo predržava jednom rukom za fiksno uže. Led je prilično izlupan i za gazove derezama nije problem, ali je negde malo teže pronaći čvrsto mesto za alatku. Ispred nas je bila jedna italijanska naveza. Ne znam koju taktiku su oni koristili, ali su zavrtali i neke svoje ledne klinove, pravili štandove, dovikivali se, odvaljivali komade leda i u sat ipo koliko su tu proveli izazvali gnev svih koji su iza njih nalazili. Kratko parče miksa bilo je zadovoljstvo, a fiksno uže je u gornjem delu delimično zatrpano, što sve zajedno ne predstavlja preveliki problem. Dok smo izašli na prevoj Mont Maudita već je svanulo. Malo nizbrdo, malo uzbrdo i ostalo nam je oko 450m visinski finalnog uspona na Mont Blanc. Mada ovde nema tehnički zahtevnih elemenata, Sandri i meni je ovo dosta teško palo. Kretali smo se brzinom kornjače sa nogom u gipsu. Malo malo pa stanemo. Konsultovali smo se sa Igorom i Ninom i dobili ohrabrenje da je to sve relativno normalno, da je vreme povoljno do popodne, te da samo polako napredujemo tempom kojim možemo, pravimo pauze, a da se na vrhu ne zadržavamo previše. Nešto posle 10h ujutro stigli smo na vrh. Posle dužeg fotografisanja i telefoniranja krećemo nizbrdo. Sneg na standardnoj ruti je strašno izrovan, kao da su stotine ljudi sa derezama prošle tuda. A, sigurno i jesu :) Kod bivaka Vallot (4400m) shvatamo da to nije dom i da do doma ima još dosta da se ide. Posle nekog vremena silazimo u dom Gouter. Usput se vidljivost generalno pogoršava. Pošto je u najavi loše vreme, u domu ima mesta.

Subota 8.8.2009.:

Noću je palo nekoliko cm novog snega. Vodiči i klijenti koji su u 2 noću trebali da krenu na uspon, ustaju tek oko 7h i kreću uzbrdo na kraće šetnje. Temperatura na 3800 je iznad nule. Svež sneg se topi. Oblačno je. Vidljivost promenjiva 10-5000m. Posle doručka krećemo dalje nizbrdo. Svako nekim svojim tempom. Kada se oblaci raziđu i sunce obasja Grand Cuoloar, postaje pravi fliper. Kamenje veličine fudbalske lopte odskače i leti preko 100m pre nego što se ponovo odbije. Dok je oblačno, sve je mirno. Konstantna blaga kiša ispod 3200m. Prolazimo dom Tette Rousse. Neki polasci zupčaste železnice tog dana su otkazani. Malo ko dolazi po lošem vremenu. Žičarom se spustamo u Les Houches, pa čuvenim autobusom 9 pored kampova dolazimo u Chamonix. Presvlačenje, prepakivanje i polazak kući.

Nedelja 9.8.2009.:

Kod Ljubljane promašujemo skretanje ka Novom Mestu očekujući natpis Zagreb, i umalo ostajemo bez goriva na dugačkoj deonici bez benzinskih pumpi. U Jasenicama se okrećemo i posle dolaska na pravi put na odmorištu pravimo ujutro pauzu oko 3 sata. U 15h smo konačno u Beogradu.

Izveštaj napisao:

Nikola Kljukovnica